Ko kaze?

Nisi me voleo. Ne, nisi! Ni malo! Mozda ti je jednostavno bilo lepo kada sam tu i mozda sam te cinila boljom osobom. Ali me nisi voleo! I glupo je da ti ja to kazem, jer ti si stariji i iskusniji i ti bi svoja osecanja trebao znati definisati. Samo su ti lazi bile neiskusne. Ili si samo potcenio moju inteligenciju. Ljude koje volis ne pravis budalom i ne lazes!

A svasta sam progutala, samo zato sto si bio iskren. Pa progutala bih i to, nisi morao nista da me lazes. I sam si rekao da sam razumna, pa sto se onda nisi tako poneo? Rekao si da me nikada neces povrediti kao sto su oni pre tebe, pa imam jednu novost za tebe-TI SI ME NAJVISE POVREDIO! I to si slagao... Stalno pokusavam da pronadjem razlog zasto si me lagao kada sam ti dala hiljadu i jedan izlaz i jos toliko dokaza da cu ostati tu sta god da se desava.

Zasto ti nikada nisam rekla da sve znam, da sam razotkrila svaku tvoju laz? Zato, mali moj, sto ti to nikada ne bi priznao a tvoje negiranje vredja moju inteligenciju. Zato sto sam znala svako tvoje opravdanje unapred. I zato sto sam volela da gledam i posmatram koliko mislis da sam naivna i koliko se malo trudis da smislis dobru laz. A sve sam znala, sve! Pre i nego pomislis da slazes ja sam znala istinu... A ti svaki put sve gluplji izgovor.

Mislila sam da tebi ni nije stalo do mene... Da sam ti zabava, da ubijes vreme dok ne odes, ali onda kada sam pokusala da te ostavim ti si se poneo kao da sam ti najvaznija stvar na svetu. Jos uvek se tako ophodis, ali preko interneta... Sada si hiljadama kilometara daleko ali si mi blizi nego ikada dok si bio tu. Tek sada ne mogu da otkrijem sta osecas. Tvoji izlivi emocija stalno variraju. 

A ona, tvoja velika burna ljubav, se jos uvek pojavljuje s vremena na vreme, da napravi haos u mojoj glavi i neizvesnost u nasem odnosu, koji se sada platonski.

Verovatno te nikada vise ni necu videti, ne znam ni cemu se nadam ni zasto zelim da definisem tvoje emocije, kada je sada sve nebitno.

Imala sam te tako kratko, a ni milionima reci ne bih mogla da opisem koliko sam te volela, koliko te jos uvek volim.

Bio si sve sto sam osudjivala i prezirala, bio si sve sto ja nikada ne bih pozelela nekome da bude a opet sam sve na tebi volela i prihvatala. 

 

Ne mogu a da ne primetim medijsko nametanje jeftine pornografije u slavnim rijaliti emisijama.

Inace, licno ne pratim kako javne licnosti provode dane na farmama ili u zatvoreni u kuci takozvanog Velikog brata. Ali pritisak medija je toliko jak da ne mozes a da ne znas sta se tamo desava.

Na samom pocetku mi i nije toliko smetalo, dok glavni naslovi nisu poceli da budu ko je sa kim zavrsio u krevetu, ko je masturbirao pred kim, ko je pokazao grudi a ko nije.

Kao neko ko se bavi menadzmentom u medijima i kulturi, zapitala sam se da li je to zaista nesto sto podize rejting takvih emisija. Ako jeste, zasto je to tako?

Da li je nas narod zeljan jeftine pornografije?

Cinjenica je da su poceli da uvode karaktere samo da bi napravili neki sex skandal ili skandal bilo koje druge vrste, a ono sto me jos vise interesuje je profil ljudi koji prati takve stvari, koji cita te novinske clanke i koga zaista interesuje koja starleta je zavrsila naga u krevetu i jos bolje sa kim je tresla krevet u odredjenoj frekvenciji. Da li u tu grupu spadaju visokoobrazovani ili su to ipak ljudi koji nemaju nikakvog obrazovanja, pa ni kulture?

Posto sam  naslovi, kao napadi epilepsije, iskacu i iz frizidera, nisam mogla da ne primetim licnost po imenu Ava Karabatic, za koju do tog trenutka nisam ni cula. Zainteresovalo me cime je doticna zasluzila toliki medijski prostor. Da nije neka novopecana knjizevnica, pozeleh da nije suocavajuci se sa njenim vokabularom, mada sve je moguce danas, zar ne? Nakon kratke pretrage po internetu, hvala bogu na njemu, shvatih da je Ava Karabatic hrvatska starleta. Iako jos uvek ne znam da li se ta vrsta zanimanja nalazi u nekoj nomenklaturi, prihvatila sam to kao sto prihvatam zanimanje poznati biznismen. Ni za jedno od tih zanimanja ne znam koja se to skola zavrsava, ali vidim da se napreduje bolje nego da si diplomirani ekonomista, arhitekta.... regularna zanimanja. Ali da ne skrenem sa teme, u oba rijalitija se nalaze starlete ne bi li podigle gledanost, Stanija i Ava, jedna iz Hrvatske, druga iz mile nam Srbije. Mada, priznajem ova iz Srbije je malo elokventnija od ove iz bratske nam zemlje, a i kako sam istrazila zavrsava neki fakultet kako bi celoj Srbiji ,,nabila diplomu na nos,,! Zar zaista u drzavi gde se tako lako dobija diploma na odredjenim fakultetima, ona mora nekome da je nabija na nos?

Pitam se kuda ova sex rijaliti manija vodi i sta zelimo njome da postignemo, osim velike gledanosti one grupe ljudi kojima je to jedina radost i zanimacija, ali... Da li je?

Da li se zaista ovom narodu mediji i politicari obracaju kao da je prosecni IQ 68, ispod svakog proseka? I dokle ce produkcijske kuce da prave emisije takvog karaktera!?

Da li nas takve emisije osvescuju ili mentalno i kulturno onesvescuju?

"Previše si kulturna!"

Iznenadila me je izjava jednog poznanika. Istog trenutka mi je pao mrak na oči. Kako izgleda kada je neko previše kulturan?! Zar je zaista moguće biti PREVIŠE kulturan?

"Kako to misliš, previše sam kulturna?"-upitala sam ga pomalo uvredjeno. "Pa imaš previše lepih manira, pa deluješ hladno!" - odgovorio je kao da nije primetio da sam uvredjena.

Zar je naš sistem vrednosti toliko poremećen, izokrenut, da nam smeta kada je neko kulturan? Normalna stvar je kada devojka psuje i pije pivo iz flaše, ali je nenormalno što devojka ne psuje, ne tetura se od alkohola i ide u pozorište. Jesam li propustila nešto ili samo ne pripadam ovom vremenu?! Koliko se sećam nekada je "previše kulturna" bila dobra stvar kod devojaka ili je to samo zamena teza.

Nakon nekoliko dana našli smo se ponovo na kafi da bi raspravili neke ispitne zadatke. Prolila sam punu šolju kafe po veoma važnim skriptama i impulsivno opsovala. "Hvala Bogu!"-rekao je. "Šta Hvala Bogu? Ne razumem?" bila sam začuđena. "Pa, hvala Bogu da si opsovala!"-rekao je srecno!

Ostadoh u neverici. Hvala bogu da sam opsovala!? Ja sam moju impulsivnu reakciju smatrala porazom a on pobedom. Zbog čega? Da li su zaista nenormalne stvari postale normalne ili sam samo ja izgubila taj kompas? Ko nas i šta nas je dovelo na ovaj nivo?

Devojke se danas cene po (ne)dužini suknje i dubini dekoltea, a muškarci po dubini džepa. Glupače su one koje čitaju knjige, pričaju više jezika, imaju završen fakultet, znaju šta žele, posećuju pozorišta, izložbe i ostale kulturne događaje, a pametne su one koje se uklapaju u kalup Grand produkcije, one što ne znaju ni ko je Ivo Andrić a kamoli nešto više. Književnici postaju Marijana Mateus i njoj slični a aktivni čitači knjiga su devojke čija je omiljena knjiga Šopingholičarka na neki način. Bestseller knjiga je Sulejman Veličanstveni a dobri pisci skupljaju prašinu i jedva preživljavaju život u kulturno tužnoj Srbiji. Da li je to današnjica na koju smo ponosni? Da li je to maksimalan nivo kulture koji možemo da priuštimo sebi?

Ponovo sam doživela (ne)kulturni šok prisustvujući sednici nastavničkog veća u školi u kojoj sam privremeno zaposlena. Ljudi koji se bave osnovnim obrazovanjem mladih ne poseduju osnovnu kulturu ponašanja. Upadaju jedni drugima u reč, glasovno se nadjačavaju jer, izgleda, ne znaju drugačije... Sedela sam u čudu i neverici. Da li oni zaista očekuju da njih deca slušaju bez upadica? Oni očekuju od dece poštovanje a oni ga nemaju jedni prema drugima. Bilo je više nego očigledno da prisutni bonton nikada nisu ni videli. Moj zaključak je: Deca su sjajna, imajući u vidu činjenicu ko je zadužen za njihovu kulturu i obrazovanje!!!

Šta očekivati od budućih konzumenata kulture kada je sve oko njih jedna kulturna močvara?!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.